Licence za softver i porez po odbitku u Republici Srbiji
Licence za softver predstavlju pravo intelektualne svojine, kupovina softvera iz inostranstva oporezuje se porezom po odbitku.
Najčešći oblik autorske naknade koju domaća lica plaćaju nerezidentnim pravnim licima jeste naknada za korišćenje softvera. Član 2. Zakona o autorskom i srodnim pravima, nesporno proizlazi da računarski program (softver) predstavlja autorsko delo.
U skladu sa Komentarima Modela ugovora OECD, softver se može opisati kao program ili serija programa, koji sadrži uputstva za kompjuter koja su potrebna, bilo za operativne procese ili za izvršavanje drugih zadataka (aplikativni softver).
Softver predstavlja pravo intelektualne svojine, tako da naknada za korišćenje ili pravo korišćenja softvera predstavlja autorsku naknadu, i to kako u smislu Zakona, tako i u smislu UIDO.
- Način isporuke softvera korisniku (da li je to putem CD, preko interneta i sl.) je bez značaja za plaćanje poreza po obitku.
- Takođe, nije bitno da li se softver daje na korišćenje vremenski ograničeno ili neograničeno.
Kupovina licence za softver
Ukoliko bi nerezidentno pravno lice u potpunosti prenelo pravo na softveru na rezidentno pravno lice, u tom slučaju naknada koja se plaća po tom osnovu, ne bi se smatrala autorskom naknadom. Pod kupovinom softvera, u ovom smislu, misli se da nerezidentno pravno lice prenese na domaće lice sve prerogative prava koje ima na softveru (da mu prenese tzv. izvorni kod softvera).
Autorska naknada najčešće se ostvaruje putem ugovora o licenci, na osnovu koga nerezidentno pravno lice (davalac licence) daje na korišćenje ili ustupa pravo korišćenja softvera domaćem pravnom licu (primaocu licence), a domaće pravno lice mu po tom osnovu plaća ugovorenu naknadu.
Kada neko lice kaže „kupili smo softver“, radi se u stvari o kupovini licence za korišćenje softvera. Na primer, ako neko lice kupi CD na kome se nalazi određeni aplikativni softver, koji kupac može da instalira na svom računaru i da ga koristi u skladu sa ugovorom o licenci, naknada koja se plaća po tom osnovu predstavlja autorsku naknadu (naknadu za licencu za korišćenje softvera).
Naknada za korišćenje ili pravo korišćenja softvera tretira se kao autorska naknada. U većini UIDO koji je zaključila Republika Srbija, u definiciji autorske naknade ne navodi se izričito softver, međutim, softver se tretira kao književno ili naučno delo, a naknada koja se plaća za ta dela spada u autorsku naknadu, u skladu sa UIDO. Ovo je bitno imati u vidu, jer kod određenih UIDO postoje dve beneficirane poreske stope, u zavisnosti od vrste intelektualne svojine za čije se korišćenje ili pravo korišćenja naknada plaća.
„Ugovor, u članu 12. (Autorske naknade) u st. 1., 2. i 3. Ugovora, pored ostalog, propisuje: „1. Autorske naknade koje nastaju u državi ugovornici (u Srbiji) a isplaćuju se rezidentu druge države ugovornice (rezidentu Slovenije) mogu se oporezivati u toj drugoj državi (u Sloveniji). 2. Autorske naknade mogu se oporezivati i u državi ugovornici u kojoj nastaju (u Srbiji) u skladu sa zakonima te države, ali ako je stvarni vlasnik autorskih naknada rezident druge države ugovornice (rezident Slovenije) razrezan porez ne može biti veći od: 1) 5 odsto bruto iznosa autorskih naknada navedenih u podstavu 1) stava 3. ovog člana; 2) 10 odsto bruto iznosa autorskih naknada navedenih u podstavu 2) stava 3. ovog člana. 3. Izraz „autorske naknade“, u ovom članu, označava plaćanja bilo koje vrste koja su primljena kao naknada: 1) za korišćenje ili za pravo korišćenja autorskog prava na književno, umetničko ili naučno delo, uključujući bioskopske filmove i filmove ili trake za televiziju ili radio; i 2) za korišćenje ili za pravo korišćenja patenta, zaštitnog znaka, nacrta ili modela, plana, tajne formule ili postupka ili za korišćenje ili za pravo korišćenja industrijske, komercijalne ili naučne opreme ili za obaveštenja koja se odnose na industrijska, komercijalna ili naučna iskustva.“ U navedenim definicijama autorskih naknada nije precizirano u koju od dve definicije autorskih naknada spada autorska naknada koja se plaća po osnovu licence za softver, što kod domaćeg isplatioca naknada stvara dilemu koju stopu poreza po odbitku (od dve beneficirane) treba primeniti prilikom isplate autorskih naknada nerezidentu, u tom slučaju, autorske naknade po osnovu licence za softver treba posmatrati onako kako to čini nacionalni zakon zemlje izvora (intelektualna svojina ili industrijska svojina) i, shodno tome, primeniti odgovarajuću beneficiranu stopu poreza po odbitku predviđenu u Ugovoru o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Kada je u pitanju Republika Srbija, kao zemlja izvora autorskih naknada, softver se može kvalifikovati kao književno ili naučno delo. Odredbom člana 2. stav 1. Zakona o autorskom i srodnim pravima(„Sl. glasnik RS“, br. 104/2009: dalje Zakon) propisano je, da je autorsko delo originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine, a u stavu 2. pod 1) Zakona, pored ostalog, propisano je da se, autorskim delom, smatraju naročito pisana dela, u koja, pored ostalih, spadaju i računarski programi u bilo kojem obliku njihovog izražavanja, uključujući i pripremni materijal za njihovu izradu. Prilikom isplate autorskih naknada nerezidentu – rezidentu Slovenije, po osnovu licence za softver, i uz ispunjenje uslova predviđenih Ugovorom (potvrda o rezidentnosti izdata na propisanom obrascu Republike Srbije i dokaz o stvarnom vlasništvu prihoda) nadležni poreski organi Republike Srbije, kao i domaći isplatilac autorskih naknada, naknadu po osnovu licence za softver treba da tretiraju kao vid zaštite intelektualne (a ne industrijske) svojine (definisane u članu 12. stav 3. pod 1) Ugovora (ovo iz razloga, jer prava na računarskim programima, shodno pozitivnim zakonskim propisima u Republici Srbiji, predstavljaju oblik autorskog prava nad intelektualnom svojinom) kao i da primene nižu stopu poreza po odbitku koja iznosi pet odsto od bruto iznosa autorskih naknada predviđenu u članu 12. stav 2. pod 1) Ugovora.“ |
U UIDO sa Češkom, Irskom, Estonijom i Španijom propisane su dve beneficirane poreske stope (5% i 10%) u zavisnosti od vrste autorske naknade, s tim što je naknada za korišćenje softvera svrstana među naknade za koje je propisana viša beneficirana poreska stopa (10%).
Obim prava korišćenja licence za softver, u skladu sa ugovorom o licenci
Ugovor o licenci ne podrazumeva uvek isti obim prava korišćenja koje, po tom osnovu, stiče primalac licence. Naime, svakim konkretnim ugovorom predviđaju se prava i obaveze ugovornih strana, pa samim tim i obim ovlašćenja koja ima primalac licence.
Ugovorom o licenci može biti predviđeno da sticalac licence ima pravo da koristi licencu samo za svoje sopstvene potrebe (da instalira program na svoj računar i da ga koristi u skladu sa ugovorom), ali ugovorom o licenci može biti predviđeno i da sticalac licence ima mnogo šira ovlašćenja – da daje softver u podlicencu, da umnožava primerke programa i da ih prodaje na tržištu itd.
S tim u vezi, treba imati u vidu sledeće mišljenje Ministarstva finansija, koje je dato po ovom pitanju.
„Imajući u vidu navedeno ukazuje se na principijelni stav Ministarstva finansija (iskazan, pored ostalog, i u zvaničnoj poziciji Republike Srbije u odnosu na Komentar Modela ugovora OECD, kao i u Službenom mišljenju br. 430-07-00007/2007-04, od 26.2.2007. godine) prema kome: Naknade za korišćenje ili za pravo korišćenja licence za softver, odnosno licence za implementaciju i upotrebu softvera, spadaju u definiciju autorske naknade, koja je navedena u odgovarajućem članu ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Pri tome, ukoliko se radi o naknadi za korišćenje ili za pravo korišćenja, a ne o prenosu celokupnog prava svojine na softveru, autorskom naknadom smatra se kako naknada koja se isplaćuje za korišćenje ili za pravo korišćenja autorskog prava na softveru za komercijalnu eksploataciju (npr. dalja distribucija softvera, u tom smislu da distributer, prethodno. sam ima dozvolu za korišćenje softvera koju, dalje, uz dozvolu nosioca autorskog prava prenosi na domaćeg korisnika) tako i naknada koja se odnosi na korišćenje ili na pravo korišćenja softvera za poslovnu – sopstvenu upotrebu od strane obveznika kome se softver ustupa na korišćenje, s obzirom da se u ovim slučajevima radi samo o različitom obimu datog prava na korišćenje.“ |
Važno je naglasiti, obim prava koji domaći isplatilac – sticalac licence ima, u skladu sa ugovorom o licenci, nije od uticaja na poreski tretman.
Porez po odbitku plaća se za autorsko delo nezavisno od toga da li se plaćanje odnosi na pravo da se softver koristi za komercijalnu eksploataciju, ili za ličnu i poslovnu upotrebu.